Развој мерача протока
Још 1738. Швајцарац Даниел Фирст Берноулли је користио метод диференцијалног притиска за мерење протока воде на основу Бернулијеве једначине. Касније је Италијан ГБ Вентури проучавао коришћење Вентуријеве цеви за мерење протока и објавио своје резултате истраживања 1791. године. 1886. године, Ц. Херсцхел, Американац, направио је практичан уређај за мерење протока воде помоћу Вентуријеве цеви почетком и средином 20. века. Првобитни принципи мерења су постепено сазревали и људи су почели да истражују нове принципе мерења. Од 1910. године Сједињене Државе развијају жлебне мераче протока за мерење протока воде у отвореним каналима. Године 1922, РЛ Парсхалл је реформисао оригинални Цхури Флуме у Парсхалл Флуме (назван од стране Америчког друштва грађевинских инжењера 1929.). Од 1911. до 1912. године, Т. вон Цармен, мађарски Американац, предложио је нову теорију Цармен Вортек Стреет. Тридесетих година прошлог века појавиле су се методе за мерење протока течности и гасова помоћу звучних таласа, али значајан напредак није постигнут све до Другог светског рата. Тек 1955. године Макон мерач протока који користи метод акустичне циркулације (два типа) је коришћен за мерење протока авио горива. Године 1945. А. Цолин је успешно измерио проток крви помоћу наизменичног магнетног поља. После 1960-их, инструменти су се развили у правцу прецизности и минијатуризације. На пример, да би се побољшала тачност инструмената диференцијалног притиска, појавили су се предајници диференцијалног притиска равнотеже силе и капацитивни предајници диференцијалног притиска; Да би се минијатуризирали сензори електромагнетних мјерача протока и побољшао однос сигнал-шум, појавили су се електромагнетни мјерачи протока који користе неуниформисана магнетна поља и методе нискофреквентне побуде. Са брзим развојем технологије интегрисаних кола, ултразвучни (таласни) мерачи протока са фазно закључаном петљом су такође широко примењени. Широка примена микрорачунара додатно је побољшала способност мерења протока, као што је употреба микрорачунара за обраду сложенијих сигнала у ласерским доплеровим мерачима брзине протока.
Сједињене Државе су издале свој први ТУФ патент још 1886. године, а патент из 1914. веровао је да је проток ТУФ-а повезан са фреквенцијом. Први ТУФ у Сједињеним Државама развијен је 1938. године и коришћен је за мерење протока горива у авионима. Тек после Другог светског рата добио је праву индустријску примену због хитне потребе за високо прецизним и брзим мерачем протока за млазне моторе и течно млазно гориво. Данас се широко примењује у разним одељењима као што су нафта, хемијска индустрија, научна истраживања, национална одбрана и метрологија.
Мерење протока први су започели Швајцарци. Године 1738. познати швајцарски физичар Данијел Бернули је користио Бернулијеву једначину као основу и користио метод диференцијалног притиска за мерење протока воде.
Касније је италијански физичар Вентури користио Вентури цев за мерење брзине протока и објавио резултате истраживања.
Амерички Хершел је 1886. године користио Вентури цев да створи практичан мерни уређај за мерење протока воде.
Од раног до средине{0}} века, првобитни принципи мерења су постепено сазревали и људи више нису ограничавали своје размишљање на оригиналне методе мерења, већ су започели нова истраживања. Године 1910. Американци су започели истраживање о прорезима протока, који су коришћени за мерење протока воде у отвореним каналима. Године 1922. Парсхалл је реформисао мерење резервоара за воду у Парсхалл резервоаре.
У исто време са развојем проточних мерача, мађарска Американка Кармен је проучавала теорију вртложне улице. Од 1911. до 1912. предложио је нову теорију Кармен вортекс улице.
Тридесетих година прошлог века постојао је метод истраживања употребе звучних таласа за мерење брзине протока течности и гасова. Међутим, до Другог светског рата није направљен значајнији напредак, а тек 1955. године уведен је Максонов мерач протока који користи метод циркулације звука за мерење протока авио горива.
1945. Колин је успешно измерио проток крви помоћу наизменичног магнетног поља.
После 1960-их, мерни инструменти су почели да се развијају ка прецизности и минијатуризацији. На пример, да би се побољшала тачност инструмената диференцијалног притиска, појавили су се предајници диференцијалног притиска равнотеже силе и капацитивни предајници диференцијалног притиска; У циљу минијатуризације сенсинга електромагнетних мерача протока и побољшања односа сигнал-шум, појавили су се електромагнетни мерачи протока који користе неуниформисана магнетна поља и методе побуде ниске фреквенције. Поред тога, 1970-их су такође уведени практични Карманови вртложни мерачи протока са широким опсегом мерења и без активних компоненти за детекцију.
Са брзим развојем технологије интегрисаних кола, ултразвучни (таласни) мерачи протока са фазно закључаном петљом су такође широко коришћени. Широка примена микрорачунара додатно је побољшала способност мерења протока. На пример, ласерски доплер мерачи протока могу да обрађују сложеније сигнале након примене на микрорачунаре.
